Историјат

Музеја у Смедереву

Отварање Музеја у Смедереву није зависило од неколико људи већ од читаве средине. Тада је истицано да се просвећеност једног града цени по броју књижара и читаоница, али да се брже корача ако се поштује прошлост и цене остаци својих старина.

Др Леонтије Павловић
дугогодишњи управник Музеја у Смедереву

 

Музеј у Смедереву настао је захваљујући ентузијазму прегаоца културног живота Смедерева, који су сакупљањем предмета очували сећање на прошла времена и отргнули баштину Смедерева и смедеревског краја од заборава. Они су били пионири који су, неуморним радом на сакупљању, чувању, научној обради и презентовању баштине, деловање Музеја у Смедереву чврсто утемељили у локалној заједници.
Пасионирани колекционари и љубитељи старина, попут Милана Јовановића Стојимировића, новинара, политичара и љубитеља старина, Светозара Спасојевића, првог управника смедеревског Музеја или Леонтија Павловића, дугогодишњег директора Музеја и преданог научног радника, допринели су, у великој мери, да се бројни предмети од изузетног значаја прикупе у збирке Музеја.
Основа за формирање музејског фонда биле су Гимназијска збирка старина и конфискована Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића.

Гимназијска збирка старина
Након Првог светског рата професор историје у Смедеревској гимназији Љубомир Петровић први се почео озбиљније бавити сакупљањем и проучавањем старина са ових простора. Неко време их је чувао у својој кући, да би касније збирку пренео у Гимназију, где му је она служила за боље разумевање наставе.
Директор Гимназије Владимир Лазић наложио је 1935. године да се установи инвентар ове музејске збирке. На основу овог инвентара Гимназијска збирка старина је по попису из 1941. године бројала 725 различитих предмета. Међу експонатима најважнији су били: стуб јонског стила од белог мермера, римски камени жрвањ, пет пергамената, од којих три на грчком језику, а два на старословенском (српскословенском) језику, по један сребрни новчић Цезара, Александра Македонског и града Дубровника, камени умиваоник из турског храма у Смедереву, три сребрна грчка и четири римска сребрна новчића и друго. Пре овог пописа Гимназијска збирка је делимично страдала услед бомбардовања 6. априла 1941. и експлозије муниције и експлозива у Смедереву 5. јуна 1941.

Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића
Од пресудног значаја за формирање фонда смедеревског музеја била је приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића (1898-1966), политичара, правника, новинара и књижевника, који је своју свестрану личност обележио и колекционарском делатношћу. Јаком сакупљачком страшћу сабрао је у своју збирку велики број предмета ликовне уметности (слике, скулптуре, графике), примењене уметности, иконе, етнолошке предмете (накит и покућство), археолошке предмете (камена пластика) и историографски материјал. Након завршетка Другог светског рата његова збирка је конфискована, а Милан Јовановић Стојимировић оптужен и осуђен на 15 година робије због колаборације са окупатором. Упркос томе, Стојимировић је тестаментом из 1964. године завештао уметнички легат Музеју у Смедереву састављен од 34 предмета (слике, скулптуре, предмети примењене уметности и стилски писаћи сто кнеза Михаила Обреновића). Од 1959. до 1972. године Музеј је био смештен у кући овог знаменитог Смедеревца која се налазила на углу улица Анте Протића 2 и Карађорђеве.

Временом, музејски фонд се богатио, а делатност Музеја осавремењавала и проширивала, па је зграда Музеја постала нефункционална. Ангажовањем др Леонтија Павловића, дугогодишњег управника Музеја и неуморног прегаоца у културном животу Смедерева, Музеј у Смедереву добија нову, савременију зграду. Том приликом, за потребе Музеја, креирана је нова, савремена основна музејска поставка која је смештена у три музејске сале и лапидаријуму. Најрепрезентативнији експонати изложени су тематско-хронолошки у основној поставци Музеја, тако да се историја Смедерева може пратити од најранијих појава живота на овим просторима, преко праисторије и антике, средњег века, па све до средине 20. века.

Одлукама СО Смедерево из 2001. године, прво је смедеревском Музеју предата на старање и коришћење Смедеревска тврђава, а затим је 2007. године прешла у надлежност Туристичке организације Општине Смедерево. Формирањем Сектора градске галерије савремене уметности 2005. године, делатност Музеја значајно се проширује и изложбена делатност постаје динамичнија.

Музеј у Смедереву је током минулих шест деценија био неодвојиви део културног, научног, образовног, али и друштвено-политичког миљеа Смедерева и околине. Па, ипак, географски оквири утицаја смедеревског Музеја не завршавају се са административним границама града Смедерева, јер верујемо да ова установа данас има много шири, регионални значај.

Milan-Jov.-Stojimirovic

Милан Јовановић Стојимировић

Колекционар, књижевник, хроничар, добротвор…Смедеревац

Светозар Спасојевић

Први управник Народног музеја Смедерево

Svetozar-Spasojevic
Picture-017

Др Леонтије Павловић

Неуморни истраживач смедеревске културне баштине

Временска линија

Пођите са нама на путовање кроз историју Музеја у Смедереву. Станице на овом путовању су најважнији моменти у нешто више од шест деценија трајања наше установе.

1950.

Одлуком Градског народног одбора Смедерева од 12. априла 1950. године основан је Градски музеј. За првог управника и јединог хонорарног службеника музеја именован је Светозар Спасојевић, колекционар и професор Смедеревске гимназије у пензији. По Статуту ова установа је дефинисана као музеј комплексног типа, а територијално је покривала тадашњи Смедеревски срез, а данас територију Града Смедерева.

 

Од 1950. до 1972. године Народни музеј Смедерево био је смештен у згради угледног Смедеревца Милана Јовановића Стојимировића која се налазила на углу улица Анте Протића 2 и Карађорђеве улице. Приземни део зграде озидан је још давне 1834, док је спрат дограђен 1936. године. Током 22 године, колико је смедеревски музеј био смештен у њој, ова зграда је два пута оправљана – 1955. и 1958. године – када су вршене мање оправке.

1953.

С обзиром да Народни музеј Смедерево у то време није имао своју издавачку делатност, први управник Светозар Спасојевић почео је да објављује чланке о прошлости Смедерева и раду Музеја у смедеревском недељнику Наш глас.

1956.

У зграду Музеја уведено је електрично осветљење.

Дана 21. марта 1956. за новог управника Музеја именована је Даринка Зековић.

Од 3. априла 1956. почиње да ради Савет музеја у виду Органа друштвеног управљања од 5 чланова.

Приређена је прва тематска изложба Периодична штампа у Смедереву 1876-1956.

1957.

На дан 5. фебруара 1957. Општинска скупштина Смедерева усвојила је Статут Музеја.

Отворена је прва стална изложба у музејским просторијама.

1958.

За новог управника постављен је Мирко Зивгаревић, професор.

1959.

За новог управника постављен је др Леонтије Павловић, историчар уметности и професор.

1960.

Музеј наставља сарадњу са недељником Наш глас, где се публикују текстови о културно-историјском наслеђу смедеревског краја. Сарадња са новинским кућама проширује се на листове Смедеревска железара, Браничево из Пожаревца и Политика из Београда, где се такође објављују текстови аутора из смедеревског музеја.

1961.

Некадашњи управник Музеја и професор Гимназије Светозар Спасојевић продао је Музеју своју изванредну нумизматичку збирку од укупно 1891 комада, коју је прикупљао у периоду од 1922. до 1955. године.

1962.

У Музеју је уведен у употребу телефон.

Након 12 година рада, на дан 1. септембра 1962. године, поред управника, који је до тада био једино запослено лице, Музеј добија кустоса етнолога приправника.

Крајем ове године Музеј је отпочео са издавањем своје публикације Неки споменици културе. Ова публикација је објављивана до 1975. и укупно је објављено пет бројева из ове едиције.

1964.

Тестаментом Милана Јовановића Стојимировића 34 предмета из његове приватне колекције завештано је тадашњем Народном музеју Смедерево.

Отворено је још једно радно место у Музеју, кустос историчар.

Отворена је нова изложбена поставка у Музеју.

1965.

Народни музеј Смедерево објављује докторску дисертацију Леонтија Павловића, управника Музеја, под насловом Култови лица код Срба и Македонаца: историјско-етнографска расправа.

1967.

Поводом обележавања 100-годишњице одласка турског гарнизона из Смедерева приређена је изложба у сарадњи са Историјским музејом и Народним музејом Шапца.

Због преоптерећености зграде Музеја изложеним експонатима и депонованим музеалијама, као и услед недовољне статичке сигурности, СО Смедерево је донела одлуку да се Музеј затвори за посете док се на задовољавајући начин не реши питање одговарајућих просторија. Тако је Музеј од фебруара 1967. постао музеј затвореног типа све до отварања нове зграде 1972. године.

Смедеревски музеј добија још једно стално запослено лице, референта за административно-финансијско пословање.

1969.

Почињу радови на адаптацији Хотела Јадран у Омладинској улици бр. 4 за потребе пресељења Музеја у нову зграду.

Објављена је значајна студија др Леонтија Павловића Смедерево у XIX веку: занимаља, имовина и зарада становника према пописима 1833. и 1862/3. године.

1971.

Посао помоћног службеника обављан је у Музеју хонорарно све до 1. марта ове године, када је постављено лице са пуним радним временом. Исте године запослен је и препаратор-конзерватор.

1972.

Запослен је и други историчар уметности, тако да је у то време у Музеју у Смедереву радило укупно деветоро запослених: два историчара уметности, историчар, етнолог, конзерватор, секретар и три помоћна службеника.

Одлуком Скупштине Општине Смедерево из 1972. године назив смедеревског Музеја – Народни музеј Смедерево – преименован је у Музеј у Смедереву.

Музеј у Смедереву се сели у нову, савременију и функционалнију зграду у којој је и данас смештен. То је адаптирана зграда некадашњег Хотела Јадран у Омладинској улици бр. 4. За потребе Музеја изграђене су три велике изложбене сале са два депоа, фото лабораторијом, препараторско-конзерваторском радионицом и службеним просторијама. У продужетку зграде према Тврђави сазидан је лапидаријум за веће камене музеалије. Сви послови завршени су за три године у мандату председника СО Смедерево Милутина Цветковића и директора др Леонтија Павловића.

Објављено је посебно издање др Леонтија Павловића Музеј и споменици културе Смедерева.

Прва изложба која је приређена у новој музејској згради била је изложба ПОЛИГРУС-а (Подунавске ликовне групе Смедерева).

1973.

Отворена је препараторско-конзерваторска радионица којом је руководио Миленко Остојић. Током наредних година у овој радионици су захваљујући преданом и стручном раду Миленка Остојића конзервиране и рестауриране бројне музеалије из различитих збирки Музеја у Смедереву.

У септембру је приређена изложба слика Паје Јовановића. Аутор каталога и поставке је Никола Кусовац, кустос Народног музеја у Београду.

1974.

Изложба Рукописне и штампане књиге од XV до XVIII века, аутора др Леонтија Павловића, управника Музеја у Смедереву. Изложба је реализована у сарадњи са Народном библиотеком у Смедереву.

1976.

У оквиру изложбене делатности Музеј у Смедереву је у првој изложбеној сали приредио чак 14 тематских изложби и 5 покретних изложби у сарадњи са предузећима и месним заједницама.

1977.

На место дугогодишњег управника Музеја др Леонтија Павловића именован је Милосав Чоловић, историчар из Смедерева.

1980.

Музеј у Смедереву објављује важну књигу др Леонтија Павловића Смедерево у речи и слици.

1982.

У оквиру привредно-туристичке манифестације Смедеревска јесен приређена је изложба Културно наслеђе Смедерева. Ова изложба је приређена у Хотелу Интерконтинентал у Београду.

1983.

Објављена књига др Леонтија Павловића Прозни и песнички списи настали у Смедереву 1433-1456. године.

1984.

Изложбом ПОЛИГРУС 64-84, ретроспектива, обележен је јубилеј ПОЛИГРУС-а, 20 година од оснивања.

1985.

Музеј у Смедереву објавио књигу др Леонтија Павловића Димитрије Давидовић у Смедереву.

1988.

Објављена још једна књига дугогодишњег управника смедеревског музеја и неуморног истраживача др Леонтија Павловића Смедерево и Европа 1381-1918.

1989.

У сарадњи са Одељењем за културу Амбасаде НР Кине у Београду организована је изложба Кинеска култура и уметност. Изложба је отворена уочи националног празника НР Кине. Због великог интересовања публике трајање изложбе је значајно продужено.

1991.

Због недовољних финансијских средстава, по први пут од када је Музеј пресељен у нову зграду, током ове године приређена је само једна изложба, и то самостална изложба Миленка Остојића Монотипије.

1992.

Објављен зборник радова Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII) са истоименог научног скупа одржаног у Смедереву 23. и 24. новембра 1990.

1994.

Поводом јубилеја 100-годишњице оснивања Прве земљорадничке задруге у Србији приређена је изложба докумената.

1997.

У виду посебног издања смедеревског музеја публикована је студија смедервских археолога Љиљане Николић, кустоса и Млађана Цуњака, археолога РЗЗЗСК Смедерево под називом Античке и средњовековне некрополе Смедерева.

1998.

Поводом осам векова манастира Хиландара, у сарадњи са Народним музејом у Београду, приређена изложба Хиландарске иконе.

1999.

Приређена је изложба Смедерево и Смедеревци, XIX век, ауторке Гордане Ранковић, кустоса историчара смедеревског музеја.

2000.

Поводом дана компаније САРТИД 1913, Музеј црне металургије у Смедереву приредио је фото-документарну изложбу Челик и људи.

За новог директора именован је Славиша Перић, историчар из Смедерева.

2001.

Ретроспективна изложба Наталија Цветковић, ауторке Снежане Цветковић, кустоса смедеревског музеја приређена у оквиру 12. Смедеревских светосавских свечаности.

Одлуком Скупштине Општине Смедерево из ове године, Музеју у Смедереву прикључен је дотадашњи Центар за коришћење Смедеревске тврђаве, а са њим и изложбени простор у згради некадашњег Хотела Нинић на главном градском Тргу Републике. Убрзо затим, у оквиру смедеревског музеја оформљен је Сектор за коришћење и презентацију Смедеревске тврђаве.

2002.

Музеј оснива Уметнички савет, што означава почетак рада Градске галерије Смедерево у оквиру поменутог простора некадашњег Хотела Нинић.

Поводом Дана Музеја у Смедереву приређена је изложба и објављена истоимена књига Уздарје Милану Јовановићу Стоимировићу, аутора Гордане Ранковић, Снежане Цветковић и Љиљана Николић, кустоса смедеревског музеја. Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом у Смедереву и Народном библиотеком Смедерево.

Отворено je ново радно место – кустос палеонтолог, а убрзо је и формирана палеонтолошка (природњачка) збирка у коју су уврштени бројни махом музеолошки необрађени предмети који су се налазили у фундусу смедеревског музеја. Убрзо је почело систематско и стручно обрађивање постојећих и прикупљање нових предмета за ову збирку.

2003.

Поводом 8. марта приређена ретроспективна изложба Милене Павловић – Барили, ауторке Јелице Милојковић, музејског саветника из Галерије Милене Павловић – Барили у Пожаревцу.

Кустос историчар смедеревског музеја Гордана Ранковић објавила је књигу Митровданска победа код Смедерева 1914. године: сведочења.

2004.

За новог в.д. директора Музеја у Смедереву именована је Татјана Гачпар, дипломирани археолог из Смедерева, која је у том тренутку радила на пословима кустоса педагога у смедеревском Музеју.

2005.

Формирањем Сектора градске галерије савремене уметности  у склопу смедеревског Музеја правно је формализована делатност Градске галерије. Овом одлуком значајно се проширује и интензивира изложбена делатност Музеја.

Како би се интензивирала сарадња са медијима и унапредио квалитет рада са посетиоцима у музеју, отворено је ново радно место кустос-сарадник за односе са јавношћу.

Формиран је Редакциони одбор за издавање Смедеревског зборника, новог периодичног гласила Музеја у Смедереву. Поред свих кустоса смедеревског музеја чланови Редакционог одбора су: др Момчило Спремић, професор Филозофског факултета у Београду, др Александар Јовановић, професор Филозофског факултета у Београду и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ у Београду.

Приређена је изложба Смедеревска тврђава – археолошка испитивања од 1982. до 1989. године, ауторке Љиљане Николић, кустоса археолога смедеревског музеја.

Публици у Смедереву и Ковину, а наредне године и у Врању, представљена је изложба Окамењени светови, аутора Гордане Пауновић, кустоса палеонтолога смедеревског музеја и Ивана Стефановића, кустоса палеонтолошке збирке Института за регионалну геологију и палеонтологију.

Поводом обележавања Дана Града Смедерева и 200-годишњице од ослобођења Смедерева од Турака у Првом српском устанку измењен и иновиран је део основне изложбене поставке у холу на другом спрату.

На иницијативу Српске православне црквене општине приређена је изложба 150 година Храма Светог Георгија у Смедереву. Аутори изложбе били су Снежана Цветковић, кустос и Петар Вукоичић, архитекта РЗЗЗСК Смедерево.

У склопу инвестиционо-техничког одржавања Музеја у Смедереву реализоване су следеће активности: израда главног пројекта уградње унутрашњих гасних инсталација грејања у згради Музеја, санација крова зграде Музеја, кречење изложбених сала и канцеларија, поправка електро инсталације и др.

2006.

Израђен је Главни архитектонско-грађевински пројекат санације и адаптације музејских депоа у приземљу и поткровљу Музеја у Смедереву (са решењем ентеријера).

Уз помоћ донације Владе САД-а у оквиру агенције ACDI-VOCA Музеј у Смедереву је опремљен савременом рачунарском опремом.

2007.

Свечано је представљен први број периодичног часописа Смедеревски зборник. Нови часопис и гласило Музеја у Смедереву, након 21 године паузе, наставља традицију издавања периодичне музејске публикације Неки споменици културе, коју је покренуо др Леонтије Павловић 1962. године.

Успешно су окончани радови на изградњи унутрашње гасне инсталације и постављања фасадних гасних котлова за потребе грејања Музеја. Увођењем централног грејања решен вишедеценијски проблем неадекватних услова за реализацију програма Музеја током зимских месеци.

Одлуком Привременог органа Општине Смедерево из 2007. године, старање и коришћење Смедеревске тврђаве прелази у ингеренцију Туристичке организације Општине Смедерево, па самим тим и престаје да постоји Сектор за коришћење и презентацију Смедеревске тврђаве у оквиру Музеја.

У склопу инвестиционо-техничког одржавања Музеј у Смедереву је осваременио и допунио видео надзор, рачунарску опрему, канцеларијски намештај.

Успешно завршен двогодишњи процес ревизије свих збирки у Музеју.

Приређена мултидисциплинарна изложба Литургија, хармонија, спирала – омаж академику Николи Пантићу.

За потребе значајне изложбе Константин Велики (Konstantin Der Grosse), која је приређена у немачком граду Триеру, некадашњој резиденцији имепратора Константина Великог, Музеј у Смедереву је уступио један од најзначајнијих предмета из своје археолошке колекције – Римску бронзану луцерну.

2008.

Завршени сви радови предвиђени пројектом Санација и адаптација музејскиих депоа у приземљу и поткровљу зграде, чиме су обезбеђени адекватни услови за чување и трајање музеалија. Реализација пројекта трајала је од до, а пројекат је финансиран од стране Министарства културе Републике Србије и Града Смедерева.

У Галерији савремене уметности Смедерево приређена је ретроспективна изложба смедеревског уметника Селимира Јовановића Селета, академског вајара и педагога.

У Вили Златни брег на брду Плавинац у Смедереву свечано је представљена књига Вила династије Обреновић у Смедереву, ауторке Снежане Цветковић, кустоса смедеревског музеја. Књига је штампана у едицији Магистарске тезе и докторске дисертације, а издавач је Музеј у Смедереву.

2009.

У оквиру Смедеревских светосавских свечаности представљен је други број гласила Музеја у Смедереву Смедеревски зборник.

Завршено опремање музејских депоа предвиђеним мобилијаром и обављен смештај музеалија у депое.

Поводом Дана Музеја у Смедереву представљен је нови веб сајт на веб адреси www.muzejsd.org . Пројекат је финансирала компанија U.S. Steel Serbia d.o.o, а аутори пројекта су Мирослав Лазић, кустос сарадник за односе са јавношћу и Ђорђе Девић, програмер и дизајнер.

У оквиру манифестације Смедеревска јесен, а поводом значајних јубилеја смедеревског виноградарства, приређена је изложба и представљен студијски каталог Два репрезента смедеревског виноградарства: 110 година од Прве изложбе грожђа и 100 година од оснивања Смедеревске виноградарске задруге , ауторке Гордане Милетић, кустоса етнолога.

Одржан је научни скуп Пад српске деспотовине 1459. године у Српској академији наука и уметности у Београду и Скупштинској сали Градске управе Смедерева. Један од организатора овог значајног научног скупа био је и Музеј у Смедереву.

2010.

Поводом Дана Музеја у Смедереву свечано је отворена тактилна изложба Смедерево под прстима, ауторке Татјане Гачпар, кустоса и директора смедеревског музеја. Ово је прва тактилна изложба приређена у Музеју. Изложба је реализована у оквиру истоименог пројекта финансираног од Министарства културе и Града Смедерева.

Завршен је петогодишњи пројекат Етнолошко проучавање насеља смедеревске општине, ауторке Гордане Милетић, кустоса етнолога смедеревског музеја. У оквиру пројекта обављена су теренска истраживања обављена у свим сеоским насељима на територији Града Смедерева у сарадњи са колегама из Етнографског музеја у Народног музеја у Крагујевцу. Део грађе са рекогносцирања терена је публикован у Гласнику Етнографског музеја бр. 71 (2007) и Смедеревском зборнику бр. 2 (2008).

2011.

Поводом Дана Музеја у Смедереву приређена је изложба и објављен студијски каталог Оставштина Милана Јовановића Стојимировића у Уметничком одељењу Музеја у Смедереву, ауторке мр Снежане Цветковић, вишег кустоса.