Основна изложбена поставка

Музеја у Смедереву

Највећи део основне поставке Музеја у Смедереву датира из времена пресељења Музеја у нову, за потребе Музеја адаптирану зграду бившег Хотела Јадран, тачније из 1972. године.

Основна поставка репрезентује музејски фонд, али и прошлост Смедерева и Смедеревског Подунавља у оној мери у којој су то нови простор и тадашње архитектонско-дизајнерске могућности дозвољавале. Додатним интервенцијама, нарочито из 2005. године, поводом обележавања 200-годишњице од ослобођења Смедерева од Османлија у Првом српском устанку, дат је простор предметима који су сведочанство о времену буђења модерне српске државе на простору Смедерева, као и 2008. године, када су уведени нови, двојезични натписи на српском и енглеском језику.

Данас, основна поставка Музеја у Смедереву заузима три изложбене сале и лапидаријум (анекс зграде Музеја према Тврђави и Споменику жртвама 5-јунске трагедије у којем се чувају музеалије махом од камена и дрвета већег габарита). Поставка Музеја у Смедереву је завичајног типа, а предмети који се у оквиру поставке излажу углавном су пронађени на територији Смедерева или су важна сведочанства о прошлости овог краја. Временски период који је презентован изложеним предметима веома је велики и хронолошки обухвата распон од далеке геолошке прошлости, преко праисторије и појаве првих људских култура, до средине XX века.

У салама основне музејске поставке могу се видети бројни предмети, који су најзанимљивија сведочанства о бурним временима која су далеко иза нас, али и сведочанства о узбудљивом развитку материјалне и духовне културе житеља ових простора кроз векове. Сви ти предмети, уз помоћ живе речи кустоса нашег Музеја, пружају могућност посетиоцима да, бар на тренутак, оживе прошлост и да на тим темељима креирају спознају о непоновљивости и непредвидвости историје.

Полазећи од савременог поимања музеја, према којем су музеји не само установе за чување и излагање предмета, већ и куће идеја, позивамо Вас да погледате основну изложбену поставку Музеја у Смедереву и изађете богатији за једно ново, непоновљиво искуство.

Врата Музеја у Смедереву су увек широм отворена за посетиоце, а колектив Музеја Вам стоји на располагању како би Ваш боравак био што пријатнији.

Лапидаријум

Фрагменти прошлих епоха

Лапидаријум je анекс оригиналне зграде Музеја према Тврђави и Споменику жртвама 5-јунске трагедије у којем се чувају музеалије махом од камена и дрвета већег габарита, од којих се неке чувају и излажу под отвореним небом. У лапидаријуму се налазе споменици из различитих временских епоха, почевши од антике (делови водовода, опеке, надгробни споменици и фрагменти саркофага…), преко средњег века (топовска ђулад, бродица или чун/ладва…) до тзв. „турског“ периода.
Од изложених предмета, својим значајем нарочито се издвајају: моноксилни дрвени чамац (чун или ладва) имопзантних димензија од 11,5 метара (који није прецизно датован, али се претпоставља да потиче из XV века. Чамац је израђен од храстовог дрвета и служио је за превоз робе дуж реке Велика Морава), фрагменте цркве из Смедеревске тврђаве, на чијим фрескама се још увек види боја, капителе у јонском стилу од пешчара и мермера, надгробне медаљоне из римског периода, камене жртвенике на којима су Римљани приносили жртве појединим боговима, турске споменике, камену топовску ђулад и друго.

Друга сала основне изложбене поставке

Смедерево, престони град.

У другој сали основне поставке смештен је разноврстан средњевековни материјал, највећим делом из периода Српске деспотовине деспота Ђурђа Бранковића и његових наследника.

Meђутим, у овој сали се налази и материјал из периода пре и после изградње Смедеревске тврђаве. Ради се о материјалу из старосрпске некрополе из села Брестовика где је откопано 800 гробова. По начину сахрањивања и гробном прилогу датује се у период XII-XIV векa. Такође, овде се може видети и разнородни материјал из друге половине XV и XVI века (Оков јеванђеља владике Максима Бранковића. Оков је радио мајстор Петар Смедеревац, златар из Бечкерека, од позлаћеног сребра у техници искуцавања,  а завршио га је 1540. год. Рађен је по наруџби унука деспота Ђурђа, митрополита Максима; керамика из „турског“ периода; копије књига и друго).

Осим поменутог, у овој сали можете видети макету Смедеревске тврђаве, која нам омогућава да лакше сагледамо овај изванредан грађевински подухват српског деспота Ђурђа и његових неимара, који је импозантних размера.

Смедеревски град је зидан у време када је почело да се користи ватрено оружје, о чему на сведоче најраније верзије ватреног наоружања: пушке кукаче (фитиљаче) и ручни бронзани топ, које можете видети изложене у овој сали.

Такође, можете видети један од најинтересантнијих експоната попут Есфигменске повеље (наравно, ради се о копији, док се оригинал налази у самом манастиру Есфигмену на Светој гори). Повеља је значајна јер је једина сачувана ликовна представа деспота Ђурђа и чланова његове породице.

Од ликовних представа из овог времена можете видети копије фресака великог формата из манастира Грачанице и Цркве Успења Пресвете Богородице у Смедереву.

Од интересантнијих сведочанства о Смедереву као политичком, економском, црквеном и културном средишту последње српске независне средњовековне државе издавајамо: новац деспота Ђурђа Бранковића кован у ковници новца у Смедереву, керамику, делове оруђа, оружја и војничке опреме пронађене у Великом и Малом граду Смедеревске тврђаве, фрагменте камене пластике из Цркве Благовештења у Смедеревској тврђави (у којој су се чувале мошти једног од четворице јеванђелиста св. Луке, данас заштитиника града Смедерева), фрагменте оригиналних рукописа на грчком и старосрпском језику писане на пергаменту, копије значајних средњовековних докумената и црквених књига и друго.

Трећа сала основне изложбене поставке

Од седишта отоманског санџаката до трагедије Другог светског рата.

У холу, испред улаза у трећу салу, налази се део поставке преуређен и освежен за потребе обележавања 200-годишњице ослобођења Смедерева од османске власти у Првом српском устанку 21. новембра 1805. године. У поменутом делу можете видети неке од интересантних предмета попут: барутнице смедеревског војводе Вујице Вулићевића, јатагана, кубура и војничке опреме с краја XVIII и почетка XIX века. Од уметничких дела издвајамо Портрет Карађорђа Петровића из 1890. године аутора Павла Чортановића, рађен по узору на руског уметника В. Л. Боровиковског.

Трећа сала основне изложбене поставке представља колаж састављен од музеолошког материјала из различитих збирки и временских периода, почевши од XVII, па све до Другог светског рата и средине XX века. У витринама су изложени различити предмети из „турског“ периода (периода када је овај крај био део Османског царства) попут: различитих врста оружја (минијатурни буздован, топуз, јатаган) и војничке опреме, затим предмети за свакодневну употребу (керамичке посуде, ђугум, чиније за воду, кантар, металне посуде рађене техникама урезивања или искуцавања), труски новац (међедије и аспре), турски архивски документи и камени надгробни споменици.

У овој сали можете видети и различите предмете који су сведочанства буђења и каснијег развоја модерне српске државе на овим просторима. О времену Првог српског устанка сведоче нам уметничка дела попут: портрета Миленка Стојковића („команданта пожаревачког“), сликара Ђорђа Зографског, портрет Карађорђа Петровића од истог аутора, затим још један портрет Карађорђа Петровића у фрајкорској униформи, аутора Николе Апостоловића из 1807/08. године, рађен по узору на бакрорез Готфрида Гајслера.

У време владавине српске народне династије Обреновић, на брду Плавинац надомак Смедерева налазио се посед кнеза Милоша, који ће касније, крајем XIX века, израсти у вилу и летњу резиденцију династије. О тим врменима остала су сведочанства попут: пешкира Петрије, кћерке кнеза Милоша, ибрик и чаша кнеза Михаила, радни сто кнеза Михаила Обреновића из заоставштине М. Ј. Стојимировића, папирни и ковани новац кнеза Михаила Обреновића, прибор за дуван и луксузни предмети из времена Обреновића.

О почецима модерне српске државе и животу у њој говоре нам предмети попут: новца кнеза Михаила Обреновића, портрети уметника Арсенија Петровића Старе Смедеревке и Антонија Протића, иначе угледног Смедеревца, као сведочанства о грађанској култури у Смедереву.

У средњем делу сале могу се видети предмети из етнолошке збирке, који су коришћени у свакодневном животу током XIX и XX века. Издвајамо неке од њих: преслице са различитим мотивима, делове разбоја, иконе наивних сликара – зографа, дрвени чамац из средине XIX века, рибарску опрему, мушку и женску народну ношњу, сандуке (шкриње), прибор за јело или припремање хране (синија – посуда за со, паница – чинија за јело, бардак – посуда за ракију, тестија – посуда за воду, буклија – дрвена посуда за ракију, лопар – за мешење хлеба, саџак – носач за лонац…), занатлијски прибор и друго.

Путовање кроз прошлост Смедерева и смедеревског краја завршава се, на жалост, сведочанствима о трагичним догађајима из Другог светског рата: великом експлозијом муниције и експлозива у Смедереву 5. јуна 1941. године (фотографије и немачки документи) и страдањима и борби током рата (фотографије народних хероја овог краја палих у борби са окупационим снагама; оружје и војничка опрема).