О сликама Николе Мартиноског из збирке Музеја у Смедереву
У четвртак 6. јула 2017. у 19 сати у првој сали смедеревског музеја биће одржано предавање на тему Слике Николе Мартиноског из збирке Музеја у Смедереву
Истакнути македонски историчар уметности млађе генерације, др Кирил Пенушлиски, аутор монографије „Никола Мартиноски до 1945. године“, која је објављена у Скопљу прошле године, у издању Националне галерије савремене уметности у Скопљу, одржаће у смедеревском музеју предавање о сликама Николе Мартиноског из јединствене уметничке збирке смедеревског музеја.
Повод за организацију предавања је недавно одржана изложба слика Николе Мартиноског у Националној галерији Македоније у Скопљу, под називом „Никола Мартиноски, почеци 1919-1929“ на којој су биле изложене четири репрезентативне слике овог уметника из збирке ликовне уметности Музеја у Смедереву, у периоду од 10. маја до 10. јуна 2017. године.
Никола Мартиноски (Крушево, 1903 – Скопље, 1973), припада првој генерацији академски школованих македонских уметника, а „несумњиво је највећи и најважнији македонски уметник двадесетог века“, како је у изложбеном каталогу истакао аутор изложбе др Кирил Пенушлиски. Академију ликовних уметности је завршио у Букурешту 1927. године, а школовање је потом наставио у Паризу и то на Академијама Гранд Шомијер (1927-28) и Рансон (1928). У смедеревском музеју се чува шест слика овог уметника и то су платна:
Акт жене са капом (1928),
Мртва природа са цвећем (1931),
Портрет Димитрија Фртунића (1928/29),
Девојка са крчагом и младић/Берба (1929),
Рибари са Охридског језера (1929) и
Портрет Циганке/Џанум (1932).
Првобитни власник наведених дела био је Милан Јовановић Стојимировић (Смедерево, 1898 – Београд, 1966), највећи и најугледнији колекционар уметничких дела у Смедереву пре Другог светског рата. У периоду између 1930. и 1935. године, он је службовао у Македонији, у Скопљу, као дописник Централног пресбироа и уредник листа „Вардар“. Управо у овом периоду постао је близак пријатељ са тада младим и неафирмисаним уметником Николом Мартиноским, чије слике је куповао и био међу првим колекционарима његове уметности, о чему опширно пише др Кирил Пенушлиски у својој монографији о Мартиноском. Поменимо и то да је Милан Јовановић Стојимировић о овом периоду свог живота написао изузетно духовит и живописан роман „Ланче Смедеревац“ (Народна библиотека Смедерево, 2006), у коме се између осталих помиње и професор Димитрије Фртунић, о чијем портрету ће публика имати прилике нешто више да чује у излагању Кирила Пенушлиског.
Предавање у смедеревском музеју о сликама Николе Мартиноског биће драгоцена прилика да се чује нова интерпретација уметности Николе Мартиноског и низ важних података о „смедеревској колекцији“ његових радова.
Мр Снежана Цветковић, виша кустоскиња историчарка уметности Музеја у Смедереву