Орден белог орла III степена

Кратак опис предмета
Власник: Музеј у Смедереву
Време израде: 1888 – 1890.
Аутор: Бечка медаљерска редионица Карл Флајшхакер
Материјал и техника израде: Позлата, сребро, полихромни емајл. Ливено, ручно рађено.
Димензије: Ширина – 43 мм, дужина – 80 мм, тежина – 50 гр.

Орден је добро очуван.

Орден белог орла установио је краљ Милан I Обреновић, као награду за „заслуге према Краљу, Краљевском дому и држави по свима гранама државне управе“, Законом о орденима и медаљама, који је донела Народна скупштина, 23. јануара 1883. године.

Орден се састоји од двоглавог бело емајлираног орла са полуотвореним и спуштеним крилима и опуштеним и отвореним канџама. На грудима орла, у црвено емајлираном овалном штиту, налази се бели крст са четири златна оцила. Над главама орла је по једна круна. У надвишењу је сребрна краљевска круна која је са орлом повезана плавом емајлираном траком, на чијем реверсу је златним словима исписано: 22. фебруара 1882, што је датум проглашења Краљевине Србије. У истом медаљону, на реверсу, аплициран је златни монограм М I (Милан I), са круном.
Орден је окачен о ланац дугачак 94 цм, али је по пропису ношен на црвеној моарираној траци са плавим ивичним пругама.
Ордени бечких радионица, где се и Орден белог орла израђивао све до 1914. године, одликују се елеганцијом, складом, финим детаљима и високим техничким квалитетима.
Орден белог орла чува се у оквиру историјске збирке Музеја у Смедереву.

Аутор текста: Мирослав П. Лазић, виши кустос историчар.