Основа за формирање збирки уметничког одељења била је оставштина Смедеревца, Милана Јовановића Стојимировића, конфискована по завршетку Другог светског рата, а значајно обогаћена легатом који је он 1966. године завештао Музеју. Од оснивања Музеја до данас збирке су се богатиле путем поклона и откупа.

У Уметничком одељењу се чува 482 предмета систематизованих у следећим збиркама: збирка ликовне уметности (263), збирка икона (106), збирка црквених ствари (81) и збирка примењене уметности (36).

Збирка ликовне уметности (слике, акварели, цртежи, графике, скулптуре)

Природа збирке ликовне уметности умногоме је одређена уметничким укусом М. Ј. Стојимировића. Захваљујући пријатељским везама и понекад меценатским односом са уметницима, бројним путовањима и неуморним обиласцима антикварница, као и познанствима са старим српским породицама у овој збирци су се сабрала многа вредна дела датирана од 18. до средине 20. века.

Посебно се издвајају породични портрети породица Стојимировић и Јовановић, портрети владара нововековних српских династија Карађорђевић и Обреновић, као и низ вредних дела која репрезентују српско сликарство прве половине 20. века.

Уметност 19. века, између осталог, заступљена је двема вредним сликама Арсенија Петровића насликаних током његовог боравка у Смедереву, а на којима су представљени угледни смедеревски грађани, Антоније Протић и неименована Стара Смедеревка, затим портрет Карађорђа Петровића у фрајкорској униформи, рад Николе Апостоловића, портрет краљице Наталије Обреновић, дело мађарског вајара Алајоша Штробла итд.

Уметност прве половине 20. века заступљена је делима македонских модерних уметника Лазара Личеноског, Николе Мартиноског, Василија-Цица Поповића и нешто конзервативнијег Ђорђа Зографског. Наведимо неколике представнике српског сликарства овог периода, Марка Челебоновића, Љубомира Ивановића, Антона Хутера, Миодрага Петровића, вајара Ђорђа Јовановића итд.

Путем поклона и откупа од оснивања Музеја 1950. године до данас ова  збирка је обогаћена многим вредним делима. Издвојимо дела важне представнице српског импресионизма, Смедеревке Наталије Цветковић, слике Боже Илића, Младена Србиновића, Милуна Митровића, Мирослава Арсића и др.

Посебно место у овој збирци заузимају радови савремених смедеревских уметника међу којима се, свакако, издвајају скулптуре Селимира Селета Јовановића, као и слике и акварели Радомира Рачета Матејића, Наталије Карић-Слијепчевић и Милана Лукића.

Збирка икона   

У овој збирци се чувају многа вредна остварења руских, украјинских, светогорских и српских иконописаца и зографа у временском распону од 17. до 19. века. Посебно се издвајају  копије икона Јарослава Кратине.

Збирка црквених ствари

Ова збирка чува низ предмета од дрвета и метала, уметничке и занатске израде у временском распону од 11. до 19. века: кадионице, путири, ћивоти, дискоси и крстови. Посебно се издвајају метални крст из Липљана (11. век), панагија са Свете Горе (14-15. век) и дрвени крст са представом Христовог распећа (18-19. век). У овој збирци се чува и низ оригиналних и репродукованих средњовековних рукописа.

Збирка примењене уметности

У невеликој збирци примењене уметности посебно се издвајају писаћи сто, необарокног стила, датован у средину 19. века, за који је завештач М. Ј. Стојимировић навео да је припадао кнезу Михаилу Обреновићу, као и једна стаклена гарнитура за послуживање из 19. века поклон кнеза Михаила Обреновића Марији Деспинић. У овој збирци се чува низ копија средњовековних списа који су урађени за потребе основне музејске поставке. Такође, за ову намену су урађене копије Родопове надгробне плоче и оков Јеванђеља владике Максима Бранковића.

Аутор текста је мр Снежана Цветковић, виши кустос историчар уметности Музеја у Смедереву

 e-mail: snezana@mus.org.rs