Бела недеља и карневал у европском наслеђу

Бела недеља и карневал у европском наслеђу

Предавање и пројекције етнолошких филмова у Музеју у Смедереву

 

Бела недеља и карневал у европском наслеђу

 

Музеј у Смедереву организује предавање Бела недеља и карневал у европском наслеђу – сличности и разлике на коме ће говорити др Весна Марјановић, етнолог/антрополог, као и пројекцију етнолошких филмова.

 

Предавање др Весне Марјановић и пројекцију филма Carnival – king of Europe приређујемо у уторак 27. фебруара 2018. у 18.30 часова у Музеју у Смедереву. Вечери етнолошког филма заокружићемо сутрадан, у среду 28. фебруара 2018. са почетком у 18.30 часова, такође у смедеревском музеју, представљајући још два филма Тко може бити звончар и Зашто нема…Биле су беле покладе у Крушчици.

 

Улаз је слободан. Добро дошли!

 

***

 

Као најаву предавања које ће бити одржано, у прилогу ове поруке налази се текст др Весне Марјановић, о Белој недељи и карневалу у европском наслеђу – сличности и разлике

Carnival – king of EuropeКарневал у Србији као легитимни спектакл посвећен пролећним масовним народним светковинама се појављује тек на почетку 21. века. До тада је еквивалент карневалу у српском народу била Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост, често називане беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, месопуст, месојеђе, сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik).  У новије време, лети се под окриљем туристичких организација појединих градова и Туристичке организације Републике Србије организују спектакли који носе назив карневал, па су данас познати карневали у Панчеву, Белој Цркви, Врњачкој Бањи, Београду, Новом Саду, Сомбору, Лесковцу, Пожаревцу, Шапцу.

Данашњи карневали су еволуирали кроз четири основна стадијума који се још увек преплићу. Преко античких, балканских и опште словенских култова намењених за плодност мајке земље и природе, вегетације и аграра, током раног средњег века, све до половине 16. века обухваћени су култовима  предака и мртвих. Потом у току 19. и на почетку 20. века на сцену ступају садржаји народних драмских игроказа. Понегде (највише у данашњим северним пределима Србије и уз процесе акултурације) према узору на ликове из comedie dell’ arte, прихваћене из других културних образаца, уз гротеску и бурлеску уличне атмосфере,  карневал се заодева с политичким сарказмом, који се вешто уклапа у (привидну) борбу против свих „зала“ и болести друштва.

У не тако давној прошлости, оно што је за многе земље Европе карневал, у Србији је то  била Бела недеља. Бела недеља, односно месојеђе  је првобитно било, а у неким регионима је и остало у форми обредне праксе  граничне временске зоне. Одржава се на прекретници смене годишњих доба – летаргичног мртвила зиме и почетка буђења пролећа. Ухватљив део народног општења са природом је његово понашање посебно у граничном времену када се одиграва прелазак с једног начина исхране на други, из једног стања свакодневице у стање ишчекивања празника, Ускрса, али и буђења вегетације. Време одређено за ова догађања обухвата распон од божићних празника па све до осме недеље пред Ускрс. Тада се народ мобилише у славу пролећа. У том смислу Беле покладе су празник целог насеља, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Насељима круже маскиране поворке, обилазе домаћинстава и скупљају дарове. Након тога уз дружење око упаљених ватри, прескакања и кокања кокица, празновање се завршава.

 

 

***

 

Како бисте се боље информисали, у другом прилогу дајемо вам краће описе етнолошких филмова које ћемо приказати у уторак и среду.

 

Филмови:

Carnival – king of Europe

У филму се показују сличности европских култура у време када се истерује зима и дочекује пролеће, у периоду месопуста  пред ускршњи пост. Артикулишу се нови погледи на поворке под маскама у европској култури. Настао је као резултат трогодишњег међународног пројекта стручњака из европских музеја (Италије, Шпаније, Словеније, Хрватске, Македоније, Бугарске, Румуније, Пољске), под вођством Ђовани Кезића (Giovani Kezich), директора Музеја за народну традицију и уметност из Трентина, Италија.

 

Tko može biti zvončar, HTV 2008.

У филму се експлицитно расправља о традиционалном облику организације покладних (карневалских) збивања у Истри, у Хрватској и новој појави укључивања појединих градова Истре у Федерацију европских карневалских градова која утиче на губљење традиционалних вредности и значаја спровођења ритуала под маскама.

 

Зашто нема…Биле су Беле покладе у Крушчици, ТВ Нови Сад, 1995.

У филму се представљају Беле покладе у Крушчици, селу у општини Беле Цркве, у јужном Банату.