Нумизматичко одељење је по свом фундусу најбројније одељење смедеревског музеја. Броји преко 11.000 комада металног и око 600 комада папирног новца. Збирка је сукцесивно сакупљана, и то углавном откупом, а појединачни налази путем поклона.
У току је ревизија и детерминација ове збирке.
У одељењу је заступљен новац од I века н.е. до средине XX века. Има грчког, римског, византијског, српског-средњовековног, турског, српског с краја XIX века и др.
Новац је из остава, приватних колекција, добијен путем археолошких ископавања (Смедеревска тврђава) и случајни појединачни налази.
Најстарија остава у Музеју је налаз из Mезула код Смедерева (средина III века н.е). То је римски сребрни новац – Antoninian и броји 272 комада.
Остава Флавијеваца (IV век) пронађена је у селу Крњеву, а броји 600 бакарних новчића.
Две велике оставе византијског чанкастог новца су из села Радинца (830 комада) и села Милошевца (950 комада), и потичу из XII и XIII века.
Остава новца деспота Ђурђа из Црепаје броји 113 комада.
Остава турских аспри – акчи, нађена код Старе железаре броји око 2.000 комада.
Откупљена приватна збирка професора Светозара Спасојевића, првог управника смедеревског музеја, са веома разноврсним новцем од I века пре н.е. до средине XX века, броји око 1.600 комада.
Од Тоше Димитријевића откупљена је збирка од 160 комада новца, кованих у римском Виминацијуму, између 238. и 256. године.
Највреднији новац Музеја је златник римског императора Септимија Свера (Septimius Severus, 193 – 211. н.е.), случајни налаз, пронађен 1953. године у Радинцу. Има велику материјалну, уметничку и историјску вредност, посебно зато што је нађен на нашој територији и што је веома раритетан. Аверс: SEVERUS PIUS AUG; Реверс: PROVIDENTIA.
У време највећег успона средњовековне Србије, у доба деспота Ђурђа, у Смедереву је радила и ковница новца где је од укупно 32 емисије деспотовог новца, осам ковано у Смедереву. На њима је утиснута реч Смедерево на реверсу, док је на аверсу деспот у седећем или стојећем положају са уздигнутим мачем.
Аутор текста је Љиљана Николић, кустос археолог Музеја у Смедереву
