Полазни основ за формирање етнолошке збирке Музеја у Смедереву били су предмети из фонда Гимназијске збирке старина и приватне колекције Смедеревца Милана Ј. Стојимировића. Каснијим откупима и поклонима у Музеју и на терену, овај првобитни музејски фонд се током година увећавао, тако да збирку данас чини око 1350 предмета израђених од различитих материјала, различитим техникама, који су имали различите функције у свакодневном, обичајном, привредном, и друштвеном животу сеоског и градског становништва смедеревске општине.

Један мањи број предмета потиче из области југоисточне Србије, Косова и Метохије и са простора бивших југословенских република Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске. То су предмети  традиционалног покућства и одеће, али су они сведочанство о једном периоду новије историје (након Другог светског рата), када се у Смедерево и околна села доселио значајан број, првенствено, економских миграната. Досељено становништво постало је саставни, активни део структуре становништва смедеревске општине, стога ови предмети имају своје место и значај у етнолошком проучавању смедеревског краја.

Временски оквир настанка и употребе већине предмета који чине етнолошку збирку представљају друга половина 19. и прва половина 20. века.

Предмети којима је заступљена култура становања разврстани су у две подзбирке: архитектура, коју чине врата, прозори, декоративна пластика и покућство, у којој су предмети који су били најзаступљенији инвентар сеоских домаћинстава, док је градска култура заступљена првенствено преко металног покућства занатске израде. Предмети из ове подзбирке разврстани су у колекције: Намештај, Посуђе, Текстилно покућство и Технички уређаји.

Привреда смедеревског краја заступљена је предметима који су се користили у традиционалним областима привређивања – сточарству, земљорадњи, воћарству и виноградарству, риболову и пчеларству до почетка интезивне механизације сеоских домаћинстава – као и занатима. Предмети су разврстани у три колекције Пољопривредне справе и алати, Риболов и Занати.

За област домаће радиности карактеристичне су справе и помагала која су се користила за прераду текстилних влакана (трлица, гребена, вретена, преслице) и добијање текстилних производа (разбој). Најбројније предмете у колекцији Справа и помагала за прераду влакана и ткање чине преслице, међу којима доминира лопатасти тип преслице.

Култура одевања заступљена је колекцијама Сеоске и градске одеће и обуће, Накита и Личних предмета. Међу традиционалним хаљецима сеоске и градске одеће смедеревског краја, који чине већину предмета ове колекције, су и делови одеће из области југоисточне Србије, Косова и Метохије и из Босне и Херцеговине. У колекцији накита, такође, има предмета који су са простора Косова и Метохије, Босне и Херцеговине и Македоније. Временски оквир израде и употребе ових предмета, када је реч о одећи, јесте друга половина 19. и прве деценије 20. века, док у колекцији накита има предмета, нпр. столовато прстење, чија се израда и доминантна употреба везује за раније историјске периоде (16, 17 и18. век).

Колекцију Музичких инструмената чине они предмети који су се користили и израђивали на простору Србије: дувачки (двојнице, свирале, гајде), ударачки (даире) и жичани инструменти (гусле, тамбурица-прим), али и инструменти чија се израда везује за средњу и западну Европу (цитра, бенџо), а употреба на простору Србије и смедеревског краја првенствено за градску средину.

Подзбирку Писани и аудиовидео записи чине архивска грађа, фотографије и аудиовидео записи везани за рад етнолошког одељења.

У активност етнолошког одељења, поред сакупљања, заштите и стручне музеолошке обраде и презентације предмета, спада и истраживачки рад на терену смедеревске општине.

Аутор текста је Гордана Милетић, виши кустос етнолог Музеја у Смедереву

e-mail: gordana.m@mus.org.rs