Aрхеолошко збирка Музеја у Смедереву, иако бројем предмета није пребогата, она покрива велики временски период од VI века пре н.е. до XVII века н.е. и истиче се значајем појединих предмета.
На територији коју покрива смедеревски музеј налази се више од стотину археолошких локалитета, али је само један систематски археолошки истражен. Ради се о Малом граду или Дворском комплексу Смедеревске тврђаве и, делимично, Великом граду Тврђаве у Смедереву. Неколико заштитних ископавања урађено је на територији града и у непосредној околини, а у питању су римски локалитети (Бабин разбој).
Материјал праисторије и антике који се налази у Музеју, углавном су случајни и појединачни налази до којих је Музеј дошао путем откупа или поклона, тако да за већину њих нема основних података о месту и условима налаза. Ипак, са сигурношћу се може рећи да материјал потиче са подручја Смедеревског Подунавља, односно нешто ширег од административне области града Смедерева.
Недовољна истраженост овог подручја не пружа могућност да се кроз културни и хронолошки континуитет прикаже културно-историјски развој подручја током праисторије. Уместо тога, у сталној поставци Музеја дат је акценат на поједине културе. Од културних група заступљене су: Винчанска, Дубовачко-Жутобрдска и Баденско-Костолачка, која се и територијално додирује са нашим подручјем. Од материјала поменутих култура, најпре је дат приказ развоја оружја кроз неолит и енеолит (више типова камених секира, стрелица, кремени ножићи, бакарна секира…). Ту је и веома скроман приказ накита и предмета који су служили у првобитној религији, магији и култу (Липски идол), део оставе ранобронзаних предмета из Брестовика и праисторијска керамика.
Први век обележен је успоном Римског царства, које новоосвојену територију дели на провинције ради лакшег управљања. Административном поделом Римског царства Смедеревско Подунавље улази у састав провинције Горње Мезије (Moesia Superior), у чијим оквирима се налазило у периоду од I до V века н.е.
Ово географско подручје представљало је део пограничног система на Дунаву, који је вековима био стратегијска граница Римског царства према слободним племенима или како их они називају Варварима. Дуж Дунава пролазила је важна римска друмска саобраћајница која је из Паноније преко Singidunuma и Viminacijuma водила према Naisusu и даље према истоку и југу.
Дунавска граница је била обезбеђена утврђењима, а на кључним местима подижу се градови који се развијају у културне центре. Напоменимо и то да се данашње Смедерево налазило на простору између римских легија: IV Flavia (Singidunum) и VII Claudia (Viminacium).
У непосредној близини Смедерева налазио се Aureus Mons, вроватно градско насеље које је у изворима означено као civitas и спомиње се у трећем и четвртом веку. У време цара Проба (276 – 282), спомиње се неговање винове лозе, а ту је вероватно био и стационирани део легије IV Flavia.
Vincea je било мање насеље које се налазило између Aureus Monsa и Marguma, на широј територији Смедерева и мада није тачно лоцирана, највероватније је била на подручју данашњег Ћириловца, што потврђују бројни вредни налази који се чувају у Музеју (маска, оловни саркофаг са златним прилогом и др). Осим ових насеља, за које има потврда у античким изворима, евидентиран је велики број локалитета који сведоче о интензивном животу у доба антике на нашој територији. То су: касноантичка гробница у Брестовику са траговима фреско-сликарства, Бели Брег, Сеоне, Удовице, Годомин, Враново (римска гробница са фреско-сликарством), Радинац (налаз златника Септимија Севера), Добри До (локалитет Mezul: римска бронзана луцерна, остава новца из трећег века и друго).
Део конфисковане приватне збирке Милана Ј. Стојимировића везан за археолошку збирку је камена пластика. У сталној поставци је укупно 23 споменика, сви су фрагментовани или доста оштећени. Већина њих је са територије данашње Републике Македоније. Као најзначајнији су Јанус – двоглава херма из II века, нађена у Трапезунту и глава троглаве Хекате – хтонско божанство са непознатог налазишта, такође из II века.
Између касне антике, односно рановизантијског периода и средњег века у Музеју је хијатус, тачније одсуство археолошких налаза који би документовали ову епоху.
У XV веку Смедерево постаје политички, економски и културни центар Србије у време деспота Ђурђа Бранковића. Као што је већ споменуто, једина систематска археолошка ископавања вршена су у Смедеревској тврђави између 1968. и 1989. године са малим прекидима. Ископавања је најпре вршио Војни музеј из Београда, затим Београдски завод за заштиту споменика културе, Археолошки институт и на крају Регионални завод за заштиту споменка културе Смедерево. Део добијеног материјала је конзервиран и рестауриран, а знатно већи део чека боља времена као студијски материјал.
Највреднији предмети пронађени у Тврђави су златна минђуша Бранковића, шлем, остава пушака фитиљача – кукача, ручни топ, зграфито керамика и друго.
Аутор текста је Љиљана Николић, кустос археолог Музеја у Смедереву у пензији.
