Трајање изложбе: 15. март – 3. април 2017.

Не постоји ништа конкретније од боје, форме или кретања – чак и најједноставнија линија има одређено значење и може бити носилац симболичне представе која се не ограничава на унутрашњи живот човека или једноставно на несвесно. Перцепција уметничког предмета стога не представља само пуко ишчитавање његових материјалних карактеристика, већ и њихово интуитивно (а самим тим и интимно) препознавање и разумевање које је умногоме одређено индивидуалном природом самог посматрача. Уметничко дело, било оно приказивачко или не, не yпyћyje посматрача да у њему тражи уверљив приказ стварности, већ га наводи да га издвоји из сопственог окружења како би видео – доживео, закључио, спознао – један потпуно другачији, независтан свет трансцендоване стварности који се садржи у самом делу. У апстрактној уметности утемељеној на конструктивном систему који не допушта илузионистичку организацију пикторалног простора, степен визуелног и семантичког сажимања је велики јер произилази из моћи конструисања и апстраховања, као и из чињенице да апстрактна уметност не репродукује објекте и просторне односе света, већ настаје из облика коју су пиктуралне форме саме уметности.

Представљена серија графика нема за циљ да посматрачу пренесе одређену поруку нити да га упути на исправан начин њиховог доживљавања. Њихова форма не потиче од оптичке пројекције неког предмета нити је апстрахован приказ конкретне сцене или идеје, већ искључиво представља ликовни запис који је дефинисан својствима одређеног графичког медијума – сваки рад представља један могући начин конструисања визуелне целине. Посматрач инстиктивно лако перципира чисту, једноставну ликовну структуру делом и због тога што се не може порећи њена сличност са природним структурама и механизмима, те се она може схватити и као универзални архетипски симбол поретка света. Графике тако треба доживети као ликовне фрагменте који, иако су одређени процесом стварања и сопственом материјалном и просторном структуром, не представљају израз случаја или субјективности већ посматрачу остављају читав – бесконачан – логички пpocтop за откривање субјективног поретка света.

 

Доживети уметнички рад значи поново га доживети; значи пробудити оно суштинско у њему, пробудити живи квалитет својствен форми, који y њој независно живи. Уметнички рад се у мени поново рађа.

Јохан Итен

из текста Анализе старих мајстора (1921)

Дања Текић (1989. Београд) завршила је основне и мастер академске студије на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Тренутно је на завршној години докторских студија на истом факултету, ментор ред. проф. Милета Продановић.

Током 2012-2013. године била је ангажована као демонстратор на Графичком одсеку ФЛУ. Оснивач Фестивала студената Универзитета уметности у Београду – ФЕСТУМ. Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2014. године.

 

Самосталне изложбе:

– 2016, Разговор о простору 11, Народни музеј, Смедеревска Паланка (са Миланом Кулићем)

– 2016, Разговор о простору 1, Музеј Horreum Margi – Ravno, Ћуприја (са Миланом Кулићем)

– 2016, Литографије, Галерија Art 55, Ниш

– 2016, Графике, Студентски културни центар, Крагујевац

– 2016, докторски уметнички пројекат, Ars Combinatoria као метод визуелне спекулације, Студија Структуре 1, Галерија 73, Београд

– 2016, докторски уметнички пројекат, Ars Combinatoria као метод визуелне спекулације, поставка мобилних графичких структура, Галерија Факултета ликовних уметности, Београд

– 2016, докторски уметнички пројекат Ars Combinatoria као метод визуелне спекулације, поставка мобилних графичких структура, Галерија Ремонт, Београд

– 2015, Графике, Галерија Београдске тврђаве Стамбол капија, Београд

– 2014, Литографије, Галерија Графичког колектива, Београд

– 2013, Галерија Удружења ликовних и примењених уметника, Краљево

– 2013, велика галерија Дома културе Студентски град

 

Учествовала на великом броју групних изложби у земљи и иностранству (Македонија, Словенија, Босна и Херцеговина, Румунија, Италија, Пољска, Немачка, Холандија, велика Британија, Португал, Сједињене Америчке Државе, Бразил, Египат, Кина). Добитница је награде Марко Крсмановић – за иновативни приступ графици, Факултет ликовних уметности (2012), као и Награде Факултета ликовних уметности за графику (2011).

контакт: [email protected] dan jatekic.weebiy.com

каталог изложбе

ТАУТОЛOГИЈА (грч.) – иста реч или иста идеја

ТАУТОЛOГИЈА означава логички скуп који је истинит у свакој валуацији  (одређивању истинитости логичких исказа) и стога не може бити зависна од искуства које – по својој природи – није непроменљиво и коначно, већ њено значење произилази из утврђених, формалних система (као што су математика или логика).

ТАУТОЛOГИЈУ као логички принцип  одредио је аналитички филозоф Лудвиг Витгенштајн у Логичко-филозафском трактату. У овом делу, између осталог, он наводи да ТАУТОЛОГИЈА допушта свако могуће стање ствари и као таква не представља слику стварности већ оставља стварности читав – бесконачан – логички пpocтop.