Срђан Вељовић / ДЕВЕДЕСЕТЕ

7. април 2017.

Градска галерија савремене уметности Смедерево

7 – 25. април 2017.

СРЂАН ВЕЉОВИЋ

„ДЕВЕДЕСЕТЕ“

Аутор Срђан Вељовић се на изложби у Смедереву представио серијом аналогних фотографија у боји, које су настале деведесетих година прошлог века за време владавине Слободана Милошевића у контексту уметничке борбе за успостављањем нормалности и слободе.

Фото-пројекат „Деведесете ” настајао је у периоду Милошевићеве владавине – од 1987. године и Осме седнице ЦК Савеза комуниста Србије, која се може сматарти уводом у каснији распад Југославије, па све до 2000. године, политичких промена и транзиције.

„Серија радова представља фрагменте низа узгредних ситуација у којима се Вељовић налазио у том турбулентном период. Од служења војног рока (период ЈНА и рат против НАТО-а), преко анализе понашања колективног тела у јавном простору (народни скупови, техно журке, култни турбо фолк сплав Лукас, студентски протести), до фотографија из властитог породичног и професионалног живота (сарадња са уметничким колективима Ледарт и Labin Art Express), аутор потцртава, како сам воли да нагласи, испољавања друштвености. Разматрајући специфичност друштвене мимикрије, Вељовић бележи различите ситуације објективом те истражује условљеност колективног и личног идентитета спрам друштвених (политичких) норми у ситуацији перманентног ванредног стања.“ (Извод из критичког осврта Владимира Бјеличића)

Срђан Вељовић / биографија

Фотограф и културни радник. Рођен 1968. године. Завршио Електротехнички факултет. Члан УЛУС.

Реализовао пројекте:

Архитектура и фашизам, Леп живот као ексцес, Небо, Границе рода, Економија моћи хетеросексуалне везе, Колико високо је безбедно, Нож жица, Умеће транзиције, Транспоновање – Џони Рацковић, Мноштва, Техно – позиције поткултуре, Могућа места солидарности, Музеји и још по неко место сећања, Јарболи, Индустрија, Фотографије-портрети, Биоскопи у култури сећања, 20-25-29, Das Unheimliche концепт као практична алатка.

„Фотографију користим као средство за комуникацију. Оно што би називали фотографијом се налази у стању сталне и велике промене. Јако је занимљиво трагати за местом на коме се она тренутно налази. Слутим да биће фотографије треба тражити на страни рецепције, њене презентације, употребе.

Занимају ме ситуације испољавања субјективности и трудим се да их тематизујем.

Бавим се проблемом идентитета и његовог успостављања као поља конституисаног извана истражујући места преступа границе која га дефинише.

Фотографија је фикција.“

(Аутор)