Краљевске бербе грожђа у Смедереву
Топоним Краљев виноград један је од најзначајнијих симбола Смедерева. Његови оснивачи су кнежеви и краљеви династије Обреновић. Зачетак формирања винограда потиче из времена кнеза Милоша, да би посебан печат утиснуо кнез Михаило, а коначно обликовали краљица Наталија и њен син, потоњи краљ, Александар Обреновић, као први виноградар и највиши заштитник пољске привреде. Сви они организовали су веселе и свечане бербе грожђа у свом винограду у Смедереву, у којима лежи клица данашње манифестације Смедеревска јесен.
У идиличном и питорескном амбијенту дунавског побрежја, у винограду на Плавинцу, надомак центра Смедерева, владари српске династије Обреновић утврдили су најпре економију, а потом и летњи двор.
Смедеревско виногорје једно је од најстаријих станишта винове лозе на нашим просторима, чувено још из времена Римљана, а посебно везано за императора Проба. Погодна клима благих и сунчаних дунавских падина створила је аутохтону сорту винове лозе познату под именом „смедеревка“. Слава овдашњих винограда преносиће се вековима, када њихови власници постају турски спахија Хаџи-Мула Мустафа Смедеревац, ножар Мухамед, Сефер-ага. Напуштањем Србије тридесетих година 19. века, Турци продају своје винограде имућнијим Србима. А, најимућнији међу њима био је српски кнез Милош Обреновић. „Веле да је Турчин испрва рекао да кнез нема толико пара колико његово имање вреди“- навео је гимназијски професор историје, Љубомир Петровић, у књизи „Град Смедерево у српској историји и књижевности“, мислећи пре свега на ножара Мухамеда. Милош Обреновић формира свој виноград у Смедереву, у периоду од 1827. до 1831. године, када по узору на крагујевачки, почиње да гради вински подрум. Већ током наредних година из овог подрума се продаје и испоручује квалитетно бело вино. Из једног писма упућеном кнезу Милошу сазнајемо да „положеније такоје винограду како у Смедереву нема у ниједнога“. Први надзорник кнежевог винограда у Смедереву био је капетан смедеревски Јованча Спасић, који је уредно извештавао кнеза Милоша о стању у његовом винограду као и о продаји вина. А „стари господар“ Милош молио је да му се шаље бурад са смедеревским вином и за време изгнанства из Србије (1839-1859).
Поред смедеревке, која се највише узгајала, цењене сорте биле су хамбург, ћилибар, малага, црвени дренак, краљев дренак, бели дренак, ранка, лисичина, ружица.
По повратку у Србију и ступањем на кнежевски трон 1860. године, кнез Михаило Обреновић, посветиће посебну пажњу смедеревском винограду. И то, садњом две хиљаде чокота француске лозе, као и изградњом летњиковца 1865. године којом је започета убикација Смедерева као владалачког топоса.
У временском периоду од 1860. до 1868. године, кнез Михаило готово редовно присуствује светковини брања грожђа у свом летњиковцу у Смедереву. Ови доласци су се пажљиво организовали, и у њима су учествовали највиши државни службеници, пријатељи двора и породица. У Смедереву се остајало дан или неколико дана, и то најчешће почев од 24. септембра. Кнез је са својом пратњом у већини случајева долазио бродом. Српске новине, 30. септембра 1865. године објављују следећу вест: „Јуче је Његова Светлост кренувши се одавде у 7 ½ часова са својим гостима у Смедерево провела тамо бербу у својим виноградима. Његова Светлост због кише која је почела падати, и јаке помрчине и мале воде изволела је остати и преко ноћи тамо где је у новосаграђеном дворцу весело и пријатно са својим гостима до неко доба ноћи време провела. Светли господар тек се данас око 10 часова пре подне вратио са гостима амо натраг. Гости су били: родбина Његове Светлости, господа министри и саветници са фамилијама и још друга лица“.
Најсвечанија, и прва, краљевска берба грожђа „проведена“ је у време краљице Наталије Обреновић, 26. септембра 1882. године. Заступник дворског маршала, мајор Драгутин Франасовић, саставља списак званица, које се позивају у Смедерево на бербу грожђа у краљевом винограду. Позвана господа су путовала паробродом од Београда до Смедерева, а на пароброду им је послужен доручак и ручак. У позивници за бербу наглашено је да господа одену црн капут, а за госпође су препоручене кратке хаљине.
Краљ Александар Обреновић је први пут посетио свој виноград у Смедереву, 2. октобра 1895. године. „Положај истог и његова околина тако су му се допали да ссе је решио да се тамо кроз три четири дана врати и проведе у њему десетак дана. С тога је Његово Величанство краљ наредио да се берба одложи до Његовог доласка“.
Прва изложба грожђа одржана је у Смедереву од 26. до 28. септембра 1899. године, а краљ Александар Обреновић постао је први виноградар и највиши заштитник пољске привреде, док је његов виноград у Смедереву постављен као узор смедеревским виноградарима. У телеграму који су организатори ове изложбе упутили свом краљу, управо је наглашено да је та привредна светковина проистекла из узорности и извора поуке Краљевог винограда. На самој изложби грожђа у посебним локалима у центру Смедерева „најугледнија и најразноврснија је била група грожђа из винограда Његовог величанства Краља, у којој поред скоро свих домаћих сората има пуно страних, међу којима прво место заузимају француске сорте“.
Присуство владарске породице умногоме је утицало на живот и живост Смедерева у овом периоду. А нарочито свечани тон доносиле су јесење бербе грожђа организоване свечано, као праве светковине са гостима из највиших дворских кругова, министрима, саветницима и фамилијом.
И, после убиства последњих Обреновића, Александра и Драге , у Мајском преврату 1903. године на њиховом имању се наставља култура узгајања винове лозе, о којој су бринули наследници имања Антоније Орешковић, а потом и његови синови Боривоје и Милан. Тако су међу првима у србији овде постављени противградни топови 1909. године.
По завршетку Другог светског рата некадашњи краљев виноград, односно Орешковићев, постаће део државне економије „Златни брег“ чувајући традицију и достојанство узгајања винограда до данашњих дана.
Аутор текста је мр Снежана Цветковић – виши кустос историчар уметности Музеја у Смедереву