Представљање монографије др Данка Леовца „Кнез Михаило Обреновић“ у Вили династије Обреновић у Смедереву

Представљање монографије др Данка Леовца, Кнез Михаило Обреновић у аутентичном, историјском амбијенту, у Вили династије Обреновић у Смедереву, у понедељак 16. септембра 2024. године у 18 сати

Поводом годишњице рођења српског кнеза Михаила Обреновића (Крагујевац, 4/16. септембар 1823 – Београд, 29. мај/10. јун 1868), у организацији Музеја у Смедереву, у вили династије Обреновић (данас „Вила Златни брег“), свечано ће бити представљена монографија др Данка Леовца, професора Одељења за историју, Филозофског факултета у Београду, Кнез Михаило Обреновић, издавачке куће ХУК из Београда.

О књизи ће говорити рецензенткиња др Сузана Рајић, редовни професор Одељења за историју, Филозофског факултета у Београду и аутор др Данко Леовац ванредни професор Одељења за историју, Филозофског факултета у Београду Програм ће водити др Снежана Цветковић, музејска саветница Музеја у Смедереву.

О аутору књиге:

Др Данко Леовац је основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду 2009. године. Академске студије – мастер, завршио је 2010. године са темом „Конзервативне и либералне идеје у Србији (1850 – 1870)“. Докторске студије је завршио 2014. године, одбраном дисертације „Србија и Русија за време друге владавине кнеза Михаила (1860-1868)“. Аутор је бројних научних радова.

Кнез Михаило Обреновић и Смедерево

После готово двадесетогодишњег изгнанства из Србије (1842-1859), Михаило Обреновић, наследник родоначелника династије Обреновић, кнеза Милоша Обреновића, на српско тле је крочио управо на обалама Смедерева, у јануару 1859. године, свечано дочекан и поздрављен од бројног окупљеног становништва на смедеревском пристаништу. Кнез Михаило Обреновић је после службе у цркви Светог Георгија отишао на конак код начелника смедеревског округа Станојла Петровића, који је предводио српску депутацију на путу у Букурешт, када је кнезу Милошу Обреновићу уручен акт о повратку на престо Србије.

У смедеревском винограду, кнежевском домену династије Обреновић, кнез Михаило Обреновић је између 1860-1865. године саградио једноспратни летњиковац у тада актуелном „швајцарском стилу“ са раскошно резбареним дрвеним тремом са забатом на прочељу. Био је то револуционаран заокрет у дотадашњој градитељској пракси Србије. Испред виле је тада засађено још две хиљаде чокота француске винове лозе, а кнез је са дворском свитом редовно присуствовао септембарским бербама грожђа.

Парк из кнежевог двора у Иванки на Дунаву, код данашње Братиславе у Словачкој, у коме је са кнегињом Јулијом кнез живео у периоду изгнанства, свакако је утицао на изглед и уређење екстеријера смедеревске виле. Четинари који данас окружују летњи дворац династије Обреновић, потичу из времена кнеза Михаила.

На кнежевом путовању у Цариград, у пролеће 1867. године,  ради преузимања кључева утврђених српских градова, међу којима је било и Смедерево, посебно свечано, 30. марта поздравили су га грађани Смедерева на обали Дунава. Већ 24. априла исте године, Турци су и званично напустили Смедерево. Уважавајући и те како одлучујућу улогу кнеза Михаила у коначном ослобођењу градова од Турака, морамо да приметимо да је у великој мери и одијум креиран у јавности након његове трагичне смрти 1868. године допринео да prince Michel, како су га називали на европским дворовима, буде слављен у српском народу још дуго година након догађаја из његове друге владавине. Ова његова улога потврђена је подизањем репрезентативног споменика на главном градском тргу српске престонице, данашњем Тргу Републике у Београду. Осим тога и одоними, тачније табле са називима најважнијих градских улица у готово свим српским градовима и местима, попут „Кнеза Михаила“ или „Кнез-Михаилова“ још једна су потврда значаја историјске улоге кнеза Михаила у ослобођењу од Турака. У том смислу ни Смедерево није изузетак, јер једна од главних градских улица носи име кнеза Михаила.

Напомена: У случају кише програм ће се одржати у концертној сали Центра за културу Смедерево.