Смедерево и Смедеревци у ликовној уметности

Нова изложбена поставка у нашем музеју

Смедерево и Смедеревци у ликовној уметности

(избор дела из Уметничке збирке Музеја у Смедереву)

  1. март – 30. април 2026.

Теме и идеје којима се радо враћамо јесу уметничка дела са преставама пејзажа и ведута Смедерева и портретима Смедереваца која се чувају у Уметничкој збирци Музеја у Смедереву.

Изложбена поставка „Смедерево и Смедеревци у ликовној уметности – избор дела из Уметничке збирке Музеја у Смедереву“ јесте прича о ликовној култури града Смедерева кроз деветнаести и двадесети век. Изложена дела говоре о развоју и променама града Смедерева, његовим трансформацијама у односу на данашњи савремени град, а уједно говори и о људима који чине његову историју, о ствараоцима и носиоцима ликовног живота града. Са друге стране открива како је настајала Уметничка збирка, која данас представља огледало града и људи који су у њему живели и данас живе и стварају.

Изложба је повод да представимо дела првих смедеревских академски образованих уметника из периода после Другог светског рата попут Радомира Рачета Матејића, Селимира Селета Јовановића и Наталије Карић Слијепчевић. Али и „ликовног метеора“ нашег града, Милана Лукића.

Смедеревска тврђава, својим положајем на Дунаву и моћним бедемима и кулама инспирише уметнике кроз векове, а највише сачуваних и нама познатих дела потиче из деветнаестог и двадесетог века. Карактеристично за дела са представама Смедеревског града из наше Уметничке збирке јесте да су настала у Смедереву, током живота или краћих боравака њихових аутора у нашем граду. На изложби су представљена дела Василија Резникова, Драгољуба Вуксановића, А. Рославеца, али и два платна, односно принтови на канвасу Смедеревског јутра, Петра Лубарде и Смедеревски град, Живорада Настасијевића, које излажемо захваљујући дозволи коју смо добили од Легата Петра Лубарде у Београду и Музеја савремене уметности у Београду. Смедеревски град, Живорада Настасијевића, мало платно из 1908. године, утолико је значајније јер у нашој ликовној уметности представља сам почетак српског импресионизма, а настало је у време док је Живорад Настасијевић био ученик у Уметничко-занатској школи у Београду.

Пејзаже и ведуте Смедерева сликали су смедеревски уметници, Радомир Раче Матејић, Наталија Карић Слијепчевић, Миленко Остојић Браца, Милан Лукић, Мирјана Марјановић учесници колоније Смедерево, Зоран Јосић, Коста Брадић, Пашко Бертолино, наша уграђанка млађе генерације Сузана Гигић, те сликари који су излагали у нашем граду, попут Божидара Боже Илића. Овој групи дела припада изузетно вредан акварел Светислава Страле, са представмо Цркве Успења Пресвете Богородице, под називом Стара смедеревска црква.

Међу изложеним портретима, култури 19. века припадају репрезентативни портрети Старе Смедеревке и Ћир Антонија Анте Протића, који су насликани пре сто осамдесет година у Смедереву руком Арсенија Петровића. Двадесети век представљамо портретима угледне и за Смедерево и смедеревски музеј изузетно значајне породице Стојимировић, као и портретом дугогодишњег управника смедеревског музеја др Леонтија Павловића и такође вишедеценијског уредника ликовног програма и конзерватора музеја Миленка Остојића Браце. Портретна биста, односно аутопортрет Селимира Селета Јовановића и портрет младе Смедеревке у белом мермеру чији је аутор такође Селимир Јовановић, радови су којима представљамо нашег првог академски образованог вајара.

А пре свих и свега, портрет оснивача нашег града деспота Ђурђа Бранковића са породицом, чији је аутор према најновијим истраживањима руски уметник Иван Дикиј, први кописта Есфигменске повеље деспота Ђурђа.

У изложбеним салама нашег музеја изложени су портрети историјских, владарских  портрета који су оставили дубок траг у историји нашег града попут Карађорђа Петровића, сликара Павла Чортановића, Михаила Обреновића, Сликара Бориса Шаповалова, Наталије Обреновић, вајара Алајоша Штробла, културних посленика, књижевника Бранислава Нушића од Никите Тарасјевича и Милана Јовановића Стојимировића, сликара Лазара Личеноског и Марка Челебоновића, који на известан начин представљају целину са наведеном изложбеном поставком.

Избор изложених дела не представља коначан збир предмета са представама Смедерева и Смедереваца која се чувају у Уметничкој збирци Музеја у Смедереву.. Недостаје монументална композиција „Освајање и одбрана Смедеревског града“, из 1973. године, уметника Фране Делала, која је на конзервацији и рестаурацији, а може се видети на фолијама на прозорима изложбене сале „Смедеревска тврђава: од престонице до споменика културе“. Дела која су овом приликом изостала, биће пред публиком у наредном периоду у оквирима нових изложбених концепција са сличном тематиком.

Ауторка изложбене поставке је кустос Уметничке збирке Музеја у Смедереву, др Снежана Цветковић.