У ОГЛЕДАЛУ / Креативна радионица ОПУС
Креативна радионица ОПУС
Изложба „У огледалу“
Трајање изложбе: 24. 3 – 6. 4. 2025.
У ОГЛЕДАЛУ
Исконска је жеља и потреба човекова да, гледајући друге, једанпут види и себе. Сусрет са собом свакако је био пун неизвесности, зебње и страха, поготову што је та прва слика била прилично непозната и нејасна. Човек се, најпре, огледао у води, мирној води, потом је глачао камен, бакар, бронзу. Мутна слика отворила је врата разним веровањима, почев од тога да огледало може да украде и зароби душу, да може да те уведе у други свет, па све до оних, у новије доба, несрећних седам година, уколико се разбије. Прича о огледалу у историји људскога рода почиње негде у Анадолији пре 6.000 година, потом у Месопотамији, Египту. Огледали су се и антички Грци и Римљани, али не сви, пошто је огледало била привилегија богатих.Тако је било и у средњем веку, када су огледала први пут израђена од стакла. У доба ренесансе и барока Венеција је предњачила у изради луксузних огледала која су била пресвучена живом и калајем. У тој и таквој Венецији одавање тајног рецепта за припрему огледала плаћало се главом. У новије доба, дакле у 19. веку, немачки хемичар Јустус фон Либиг усавршио је технику премазивања стакла слојем сребра путем хемијске редукције, што је омогућило масовну производњу јефтинијих и квалитетнијих огледала. Ова техника се и дан-данас користи у модерној производњи огледала.
Огледало је данас присутно у свим сферама људскога живота: има га у кући, у аутомобилу, у телескопу и микроскопу, у свемирским мисијама и оптичким експериментима. Поред класичних огледала увелико се производе и тзв. паметна огледала са уграђеним екранима, сензорима и интерактивним функцијама. И ту човек није стао: поиграо се са својом вештином и знањем и сачинио искривљено огледало. Да се, за разлику од оног плашљивка са почетка ове приче, насмеје себи и другима.
ФОСИЛНИ ХРАСТ
Време у дрвету или дрво у времену? Фосилни храст, тамо где се векови таложе као годови, свакако је најбоља потврда постојаности и трајања. Некада здраво дрво наставило је свој „ загробни живот“ у води на дну речног корита или мочваре. У муљу, песку и шљунку, готово без кисеоника, почиње процес фосилизације. Хоће се рећи да дрво губи органска својства да би, након десетина и стотина хиљада година, коначно исходиште била петрифи кација, односно, окамењивање. Храст из воде, фосилни храст, речни абонос, барски или мочварни храст, морта или црни храст или, просто речено, вечито дрво наставља да стари у новој средини. Захваљујући многобројним процесима, постепено почиње да мења боју, почев од златне, бакарне, црвене, чоколадне, сиве, па све до црне.
Фосилни храст није непознат на нашим просторима. Највише га има у Сави, Великој Морави, Колубари и ретко у Дунаву. Такође, неретко га ваде из воде на сепарацијама, приликом ископавања шљунка. Нажалост, у минулим деценијама код нас је често коришћен као огревно дрво. Иначе, фосилни храст чија се старост броји у хиљадама година, ископава се у Енглеској, Ирској, Немачкој, Украјини, Русији, Пољској и на Балкану. Најстарији примерак пронађен је у Хрватској, између Жупање и Орашја на Сави. Институт „Руђер Бошковић“ у Загребу утврдио је, са неким мањим одступањима, да је дрво старо 8.290 година. Овај резултат потврдила је и одговарајућа лабораторија у Токију.
Оно што краси ово дрво су старост, богатство боја и изузетна тврдоћа. Хиљадугодишњи боравак у води оплеменио га је и конзервисао, а многобројни процеси мењали су му боју и структуру. Фосилни храст је веома цењено дрво, али се његова искористивост некада сведе на 20-так одсто, дакле, једну петину. Након вађења из воде, приликом вишегодишњег природног сушења, јављају се напуклине и друге деформације. Што се обраде тиче, фосилни храст је веома тврдо и постојано дрво. Дешава се да, приликом стругања, избијају варнице, што управо потврђује да је процес фосилизације у току. Због сложеног процеса обраде изузетно је скуп материјал. Од фосилног храста израђују се скулптуре, музички инструменти, луксузни намештај… У прилог овоме свакако потврда да је ово дрво у прошлости третирано као драгоценост и луксуз: од њега је, на пример, направљен престо Петра Великог, као и спаваћа соба Луја XИВ.
Креативна радионица ОПУС
Поштујући наталожено време, лепоту и постојаност наумили смо да на неки начин помогнемо нашем пријатељу, фосилном храсту, да изађе на видело. Можебити да је хиљадугодишњи боравак у води, у муљевитој средини, својеврсна осуда на трајање, на нешто ште је непознато и што се, понекад бојажљиво, зове вечност. Наше упознавање са фосилним храстом траје годинама. Трудили смо се да га удобно сместимо у одговарајућу форму и определили се за огледало, уверени да ће управо тај оквир, тај рам, најбоље учврстити веру у живу слику с ове стране стакла. Да се разумемо: фосилни храст су обликовали време и вода, минерали и метали, дарујући му боју и чврстину на којој могу да му позавиде многи из света флоре.
Разапети између алата и заната, сматрамо да је ово дрво заслужило, пре свега, поштовање. Поштовање његовог склада са природом који вам јасно говори да би било паметно да се оканете великих захвата и “интервенција” на овом племенитом дрвету. Када будете разумели овог лепотана, схватићете да је у неким случајевима довољан траг црва који се као аутор “потписао” пре неколико хиљада година. Радећи са фосилном храстом заборавите хемију: дакле, нема боја, нема лакова! То упутство нуди нам природа, а од времена будућег ово дрво се штити једино уљем са воском. А кад смо код упутства: када гледате ова огледала, приђите ближе да бисте их загледали. То заслужују.
Градимир Стевановић
